Novi Sad je pre nekih 7-8 godina počeo ponovo da organizuje vožnju fijakerom kroz centar. To je krupan događaj jer poslednji fijaker prošao je Novim Sadom negde osamdesetih. Za grad sa bogatom istorijom, bio je to povratak u druga vremena i drugi zeitgeist.
Fotografija: Milica Savić. utnv.org
Najteže je kad nekog voliš a ne možeš da mu kažeš da ga voliš. Jer voleti nekog i znati da to možeš da kažeš kad god i kako god, ima u sebi neke sigurnosti i punoće sveta. Ima pražnjenja i odlaska i predavanja i slanja i odašiljanja. A kad te reči u tebi čame, to…
Očekivao sam od soka sa narandžom i đumbirom da će mi grebati nepca. Ipak, nije. A tako sam hteo, čežnjivo sam hteo da bude grublji. Muzika je utihnula, svi gledamo nekud kroz izlog u zid susedne zgrade i ćutimo. Neko je ostavio otisak ruke umrljane farbom. Kako je to pravilna šaka, hej. Stolice su nezadrživo…
Još uzmičem reči – skačem na dušu kao na granatujer sve će se raspasti, ponajviše ja; šećerno staklo, bum tras! ostaću go;na nepcima istina vileni –ovo je dete kome su ispali klikeri! čemu strah? ta neko će ih vratiti u šaku.neko važan?ja ću još uvek biti ja! fras!
Dragi dnevniče, promenio sam život iz korena u poslednjih šest meseci. Razveo se. Adaptirao. Video sam oca posle 15 godina i proveli smo lepo vreme zajedno. Učiću mlađeg sina kako da vozi bajs. Pokušavam da se ne raspadnem jer se prisećam kako sam učio ćerku isto to pre 5 godina. Preminuli starci, javiše mi. Ušle…
Držao sam vetrove za rep.Kako pustiti ih da odu –lakše je fantazme ljubiti; nego reći da kovitlac su u podsvesti,da u rukama ničeg do srčenije bilo. Vratolomno – s prstiju struže se nepovratak,otima se,iz lanaca, struna i niti ničega. Ne rasparčaju nas jaki –već dusi koje snažnima smo zvaliiako ime bezazleno nose.
postoje grobnice u koje siđem sampopalim sveće za mrtvo u sebispokojno odem nek počivamislim se, živelo je mučnored je da odam počast jer stvorilo me gledaju me ploče ko da znajusedeo bih tu večno s njimaa vreme je vreme da odemdelismo zajedno ljuto i kusozadušnice su za mrtve ipak, zar ne
Kad svedočiš nečijem bolu, a svedoči se često, hteo to ili ne, da li ga deliš kao parče hleba koje grizete zajedno – ili kao komad testa koji sam zapečeš kasnije u ono što zamisliš? Kad osetiš nečije trnce dok im huje trnovita sećanja kroz caklene oči, da li hvataš te slike s njima ili…
Desilo mi se na psihoterapiji, posle XYZ godina i 3 psihoterapeuta, da dočačkam nešto što ne bih mogao ikako drugačije sem kao jezgro da opišem. To ti je kao kad čačneš onu pubertetsku bubuljicu. Od onih ljutih, gnojevitih koje valja skloniti jer ideš u grad među druge lepe ljude i ne bi da nosiš rog…
tup tup tupkrcškrr fljushašššš — klang čuješ li? jezgro pucakrc — otpada krljuštmiropomazanje u koritu belosvetakruna pada, cang mrlja se, miče posteljicavššš u dve boje mešamo sešvrlj-vršlj, bang bang peče, kida ali stvarno jedevičanstvenostidno, kap kap kapdraž draž draž, rrrrrrang
