postoje grobnice u koje siđem sam
popalim sveće za mrtvo u sebi
spokojno odem
nek počiva
mislim se, živelo je mučno
red je da odam počast jer stvorilo me
gledaju me ploče ko da znaju
sedeo bih tu večno s njima
a vreme je
vreme da odem
delismo zajedno ljuto i kuso
zadušnice su za mrtve ipak, zar ne