Držao sam vetrove za rep.
Kako pustiti ih da odu –
lakše je fantazme ljubiti;
nego reći
da kovitlac su u podsvesti,
da u rukama ničeg do srče
nije bilo.
Vratolomno –
s prstiju struže se nepovratak,
otima se,
iz lanaca, struna i niti
ničega.
Ne rasparčaju nas jaki –
već dusi koje snažnima smo zvali
iako ime bezazleno nose.
