Najteže je kad nekog voliš a ne možeš da mu kažeš da ga voliš. Jer voleti nekog i znati da to možeš da kažeš kad god i kako god, ima u sebi neke sigurnosti i punoće sveta. Ima pražnjenja i odlaska i predavanja i slanja i odašiljanja. A kad te reči u tebi čame, to…
Očekivao sam od soka sa narandžom i đumbirom da će mi grebati nepca. Ipak, nije. A tako sam hteo, čežnjivo sam hteo da bude grublji. Muzika je utihnula, svi gledamo nekud kroz izlog u zid susedne zgrade i ćutimo. Neko je ostavio otisak ruke umrljane farbom. Kako je to pravilna šaka, hej. Stolice su nezadrživo…
Još uzmičem reči – skačem na dušu kao na granatujer sve će se raspasti, ponajviše ja; šećerno staklo, bum tras! ostaću go;na nepcima istina vileni –ovo je dete kome su ispali klikeri! čemu strah? ta neko će ih vratiti u šaku.neko važan?ja ću još uvek biti ja! fras!
Dragi dnevniče, promenio sam život iz korena u poslednjih šest meseci. Razveo se. Adaptirao. Video sam oca posle 15 godina i proveli smo lepo vreme zajedno. Učiću mlađeg sina kako da vozi bajs. Pokušavam da se ne raspadnem jer se prisećam kako sam učio ćerku isto to pre 5 godina. Preminuli starci, javiše mi. Ušle…
Držao sam vetrove za rep.Kako pustiti ih da odu –lakše je fantazme ljubiti; nego reći da kovitlac su u podsvesti,da u rukama ničeg do srčenije bilo. Vratolomno – s prstiju struže se nepovratak,otima se,iz lanaca, struna i niti ničega. Ne rasparčaju nas jaki –već dusi koje snažnima smo zvaliiako ime bezazleno nose.
postoje grobnice u koje siđem sampopalim sveće za mrtvo u sebispokojno odem nek počivamislim se, živelo je mučnored je da odam počast jer stvorilo me gledaju me ploče ko da znajusedeo bih tu večno s njimaa vreme je vreme da odemdelismo zajedno ljuto i kusozadušnice su za mrtve ipak, zar ne
Kad svedočiš nečijem bolu, a svedoči se često, hteo to ili ne, da li ga deliš kao parče hleba koje grizete zajedno – ili kao komad testa koji sam zapečeš kasnije u ono što zamisliš? Kad osetiš nečije trnce dok im huje trnovita sećanja kroz caklene oči, da li hvataš te slike s njima ili…
tup tup tupkrcškrr fljushašššš — klang čuješ li? jezgro pucakrc — otpada krljuštmiropomazanje u koritu belosvetakruna pada, cang mrlja se, miče posteljicavššš u dve boje mešamo sešvrlj-vršlj, bang bang peče, kida ali stvarno jedevičanstvenostidno, kap kap kapdraž draž draž, rrrrrrang
odvrneš čepšišti kao boca ili šarkaželiš li da znaš umiva te gejzir plezirili kiselina, pitaš sene osećaš uvek gledaš samoočimane njušiš tragovekapanja duše iz grotla šikljajusećanjaglasovi, pesmeiz tamnog ormana.
Juče sam umro 473. put;Zamišljam kako advokat svečanolista dnevnik ispod kreveta. Treba da se namirimo;ko će danas uzeti juče,živeti i predati ga sutra? Danas sebi prepisujem sve,zamiriše vosak,pakujem se za minut i idem. Juče tukli smo se,neke stranice niko neće –iako staju u džep. Onaj što se rodi sutra,nek me prevali preko nepcauz prstohvat nemira….
