Ostavinska rasprava

Juče sam umro 473. put;
Zamišljam kako advokat svečano
lista dnevnik ispod kreveta.

Treba da se namirimo;
ko će danas uzeti juče,
živeti i predati ga sutra?

Danas sebi prepisujem sve,
zamiriše vosak,
pakujem se za minut i idem.

Juče tukli smo se,
neke stranice niko neće –
iako staju u džep.

Onaj što se rodi sutra,
nek me prevali preko nepca
uz prstohvat nemira.

Nasleđa koja moraš teža su
od nasleđa koja nećeš.
To je ostavinska rasprava.